Protokoli intervalnog gladovanja za autofagiju
Autofagija se pojačava postepeno, ne uključuje se kao prekidač u tačno određenom trenutku. Ovo poređenje ti pomaže da izabereš protokol posta koji odgovara tvom iskustvu i cilju.
Vremenska linija: kada šta počinje
Prvih nekoliko sati posle obroka telo vari hranu i koristi glukozu kao gorivo. Kako sati prolaze, zalihe glikogena se troše, a autofagija postepeno raste, sa vrhuncem kod dužih protokola. Ovo je razlog zašto se protokoli razlikuju: duži post znači dublju, izraženiju autofagiju, ali i veći zahtev za pripremom i iskustvom.
Pregled svih protokola
16/8 protokol. Šesnaest sati posta, osam sati prozor za jelo. Najpristupačniji izbor za početnike, sprovodi se svakodnevno.
18/6 i 20/4 protokol. Osamnaest do dvadeset sati posta, kraći prozor za jelo. Srednji nivo, za one koji su već navikli na 16/8 i žele nešto izraženiji efekat.
24-časovni post. Pun dan bez hrane, jednom ili dva puta nedeljno. Napredniji nivo, zahteva već stečeno iskustvo sa kraćim protokolima.
36 do 48-časovni post. Produžen post preko jednog do dva dana. Zahteva pripremu unapred i retko se sprovodi, obično nekoliko puta mesečno.
72-časovni post. Najduži i najintenzivniji protokol na ovoj listi. Retko se sprovodi i preporučljivo je uz medicinski nadzor, posebno prvi put.
Koji protokol je za tebe
Ako ti je post potpuno nov pojam, kreni od 16/8. To je dovoljno da osetiš efekat bez velikog rizika ili neprijatnosti, i lako se uklapa u svakodnevni raspored. Duže protokole ostavi za kasnije, kad steknete iskustvo i budeš siguran kako ti telo reaguje na kraće postove.
Za konkretan plan ishrane unutar prozora za jelo, pogledaj naš autofagija jelovnik, a za osnovna pravila tokom posta stranicu autofagija pravila.
Zaključak
Svi protokoli dele isti osnovni princip, produženo odsustvo hrane pojačava autofagiju. Razlika je u dužini, intenzitetu i iskustvu koje zahtevaju. Kreni od kraćeg protokola, i produžuj postepeno kako stičeš iskustvo.