Autofagija i insulinska rezistencija
Između autofagije i insulinske rezistencije postoji stvarna, dvosmerna veza. Ali jednostavna poruka "više autofagije znači manje insulinske rezistencije" ne drži, i ova tema zaslužuje precizniji pogled.
Insulin gasi autofagiju
Posle obroka, insulin aktivira signalni put PI3K-Akt-mTOR, koji potiskuje autofagiju [1]. Kad ne jedeš, nivo insulina pada, mTORC1 se inhibira, i autofagija se pojačava. U laboratorijskim modelima, ovo pojačanje autofagije zauzvrat smanjuje lučenje insulina iz beta ćelija gušterače [2]. O istom mTOR putu u kontekstu ishrane pisali smo na stranici autofagija dijeta.
Kako insulinska rezistencija zatvara krug
Kod insulinske rezistencije, nivo insulina ostaje povišen, i to preko aktivacije mTOR-a dodatno potiskuje autofagiju [1]. U obrnutom smeru, istraživanja pokazuju da oslabljena autofagija u jetri može da podstakne gojaznost i izazove insulinsku rezistenciju [1]. Zajedno, ove dve veze opisuju mogući začarani krug: visok insulin potiskuje autofagiju, a oslabljena autofagija pogoršava insulinsku rezistenciju.
Autori istraživanja o beta ćelijama predlažu da upravo neprekidna stimulacija usled preteranog unosa hrane, koja sprečava normalno smenjivanje perioda jela i gladovanja, može biti verovatan mehanizam nastanka insulinske rezistencije kod gojaznosti [2].
Ali nije tako jednostavno
Zamka je pretpostavka da je autofagija uvek "dobra" i da je više uvek bolje. Istraživanje na masnim ćelijama gojaznih pacijenata sa dijabetesom tipa 2 pokazalo je suprotno od očekivanog: autofagija je bila snažno pojačana, ne oslabljena, uz oslabljenu insulinsku aktivaciju mTOR-a, što se razlikuje od nalaza iz studija na životinjama [3]. Veza zavisi od tkiva i konteksta, pa se ne može svesti na jedno pravilo.
Šta ovo znači za post
Post spušta insulin i pojačava autofagiju kroz AMPK-mTOR osu, a narativni pregled istraživanja navodi da je intermitentno gladovanje pokazalo i poboljšanje insulinske osetljivosti [4]. Ovde treba biti oprezan: pregled objedinjuje pretklinička i klinička istraživanja, a post istovremeno menja mnogo toga, na primer unos kalorija, nivo insulina i telesnu masu. Nije utvrđeno da se korist kod ljudi ostvaruje baš preko autofagije. Isto razdvajanje mehanizma od ishoda opisali smo i na stranici autofagija i mršavljenje.
Oprez ako uzimaš terapiju
Ako imaš dijabetes ili insulinsku rezistenciju i uzimaš terapiju za šećer u krvi, post može da izazove pad šećera ispod normale, pa prilagođavanje terapije mora da vodi lekar. Više o tome na stranici autofagija 24 sata. Za keto pristup istoj temi, pogledaj naš tekst keto dijeta i insulinska rezistencija.
Zaključak
Autofagija i insulinska rezistencija su povezane dvosmernom vezom: insulin potiskuje autofagiju, a poremećena autofagija može da pogorša insulinsku rezistenciju. Ali veza zavisi od tkiva, i ne znači da pojačavanje autofagije postom automatski rešava problem. Za osnovni mehanizam, pogledaj naš pillar vodič o autofagiji.