10 najčešćih mitova o keto dijeti, razotkriveno
Oko keto dijete kruži mnogo tvrdnji, a pravi odgovor često nije ni "da" ni "ne". Evo deset najčešćih, uz ono što kažu izvori. Većina se oslanja na StatPearls, klinički pregled dostupan preko američke Nacionalne medicinske biblioteke.
Mit 1: Keto je nova moda
Presuda: netačno. Ketogenu ishranu je prvi put za lečenje epilepsije koristio lekar Russell Wilder sa klinike Mayo 1921. godine, a on je i skovao naziv "ketogena dijeta" [1]. Posle otkrića insulina i lekova protiv napada koristila se ređe, a ponovo je oživela devedesetih zahvaljujući uspehu kod epilepsije otporne na lekove [1]. Epilepsija je i danas jedina univerzalno prihvaćena indikacija sa smernicama, dok su primene kod gojaznosti i dijabetesa i dalje bez smernica stručnih medicinskih organizacija [1].
Mit 2: Keto znači jesti koliko hoćeš mesa i slanine
Presuda: netačno. Izvori opisuju keto kao ishranu bogatu mastima, sa vrlo malo ugljenih hidrata i umerenom količinom proteina [1]. Primer iz kliničkog pregleda uključuje 1 do 1,5 grama proteina po kilogramu idealne telesne mase dnevno, a masti pretežno iz nezasićenih izvora: maslinovo ulje, orašasti plodovi, masna riba [1]. Pregled navodi i da Nacionalno udruženje za lipide preporučuje prednost nezasićenih masti nad zasićenim, da bi se umanjili nepovoljni efekti na holesterol [1]. Šta je dozvoljeno, pogledaj na stranici dozvoljene namirnice.
Mit 3: Ketoza je isto što i ketoacidoza
Presuda: netačno. Nutritivna ketoza se odvija uz normalan pH krvi, a ketoacidoza je stanje metaboličke acidoze, dakle nešto sasvim drugo [1]. Ali to ne znači da je ketoza uvek bezbedna: pregled upozorava da osobe sa dijabetesom koje uzimaju SGLT2 inhibitore treba da izbegavaju keto ishranu, jer se tako značajno povećava rizik od euglikemijske dijabetesne ketoacidoze, koja može da bude opasna po život [1].
Mit 4: Mozak ne može da radi bez ugljenih hidrata
Presuda: netačno, uz ogradu. Kad je glukoze malo, ketoni služe kao alternativni izvor energije za mozak, mišiće i druga tkiva [1]. Telo i samo pravi glukozu: jetra održava njenu količinu glukoneogenezom, od piruvata, laktata, glicerola i aminokiselina [1]. Ograda je da crvena krvna zrnca ne mogu da koriste ketone [1], pa glukoza ne nestaje iz priče, nego je telo proizvodi samo.
Mit 5: Keto grip je izmišljotina
Presuda: netačno. Klinički pregled navodi kratkoročne nuspojave kao što su mučnina, zatvor, glavobolja, umor i vrtoglavica, koje se obično javljaju u fazi adaptacije i prolaze za nekoliko dana do nekoliko nedelja, a nazivaju se "keto grip" [1]. Težina i trajanje variraju, a simptomi su uglavnom blagi i ublažavaju se dovoljnim unosom tečnosti i elektrolita [1]. Detaljno na stranici keto grip: šta je i kako ga prevazići.
Mit 6: Sve što izgubiš na keto dijeti je samo voda
Presuda: delimično tačno. Početak jeste uglavnom voda. Pregled navodi da brz početni gubitak, često do oko 4,5 kilograma u prve dve nedelje, potiče od diuretičkog efekta, a posle gubitka vode sledi gubitak masti uz očuvanje mišićne mase [1]. Isti mehanizam objašnjava i zašto vaga skoči posle slobodnog dana, o čemu više u tekstu cheat day na keto dijeti.
Mit 7: Keto je najbolji način za mršavljenje
Presuda: komplikovano. Pregled navodi da randomizovane studije i meta-analize pokazuju efikasnost keto dijete za mršavljenje i regulaciju šećera u krvi [1]. Ali većina studija traje kraće od godinu dana, pa su dugoročni podaci ograničeni [1]. Tu je i održivost: u jednom devetomesečnom keto programu za mršavljenje učešće je palo sa gotovo punog posle tri meseca na 23% posle šest meseci i 8,4% posle devet meseci, uz monotoniju, psihološki zamor i društveni pritisak kao glavne razloge [1]. Deluje, ali se teško održava. Poređenje sa drugim pristupom pogledaj u tekstu keto ili mediteranska dijeta.
Mit 8: Keto uništava bubrege
Presuda: nije dokazano, ali je oprez opravdan. Pregled navodi da ketoza i visok unos proteina mogu da povećaju opterećenje bubrega, naročito kod postojeće bolesti bubrega, pa preporučuje redovnu kontrolu bubrežne funkcije [1]. Među prijavljenim komplikacijama su i hiperkalciurija i bubrežni kamenci [1]. Istovremeno, isti pregled kaže da su podaci o bubrezima ograničeni i da malo studija prati veće bubrežne ishode tokom dužeg vremena [1]. Dakle, nema dokaza da keto oštećuje zdrave bubrege, ali nema ni potvrde da je dugoročno bezbedna. Ako imaš bolest bubrega, pogledaj stranicu keto dijeta i zdravstvena stanja.
Mit 9: Keto je loš za srce jer podiže holesterol
Presuda: komplikovano. Holesterol se menja u oba smera: trigliceridi u proseku padaju i HDL raste, ali LDL u proseku raste [2]. Pregled dodaje da dokazi o LDL-u nisu jednoznačni i da dugoročni rizik od srčanih događaja nije poznat [1]. Zato ni "keto je loš za srce" ni "keto je dobar za srce" nije potkrepljeno. Detalje i brojke imaš u tekstu keto dijeta i holesterol.
Mit 10: Keto je bezbedna za svakoga
Presuda: netačno. Pregled navodi kontraindikacije: pankreatitis, otkazivanje jetre, poremećaje metabolizma masti i porfirije [1]. Osobe sa dijabetesom koje uzimaju insulin ili sulfonilureju imaju povećan rizik od hipoglikemije na početku, pa terapiju treba pažljivo pratiti [1]. Keto se ne preporučuje u trudnoći, jer stroga restrikcija ugljenih hidrata može da naruši rast ploda, poveća rizik od nedostatka hranljivih materija i nije dokazano bezbedna [1], a kontraindikovana je i kod istorije poremećaja ishrane [1]. Više o trudnoći u tekstu keto dijeta i trudnoća.
Zaključak
Većina mitova o keto dijeti ima zrno istine sa jedne ili druge strane: nije ni opasna zabluda ni čudotvorno rešenje. Pouzdani izvori razdvajaju mehanizam od ishoda i priznaju koliko se ne zna. Sve na jednom mestu nalaziš u kompletnom vodiču o keto dijeti i na stranici prednosti i mane keto dijete.